Dragan Prole, ”Uvod”
„Etimološko nasleđe luxuria izuzetno je po tome što se grana na dve strane. Premda prva pomisao upućuje na lux, svetlo, dnevno svetlo, sjaj dnevnog života, poreklo reči naglašeno je negativno, jer upućuje na izveštačenu prekomernost. Štaviše, stručnjaci za etimologiju tvrde da luxuria isprva nije imala veze sa luksuzom, nego prevashodno sa raspusnim seksualnim životom. Nije potrebno naglašavati da je ideja raspusnosti u paganskom svetu neuporediva sa hrišćanskim predstavama o razvratu. Antički svet je živeo od ideje da je mera ono najizvrsnije i najplemenitije. Sledstveno tome, izostanak mere je najgori, on otuda preti rušenjem poretka, budući da kosmos može biti ugrožen samo ukoliko izostane kontrola nad bezmernim. Razvrat budi nedvosmislene asocijacije na neobuzdanu seksualnu požudu. Međutim, da li je razvrat osećanje koje pobuđuje subjekta na uvek novo prekoračenje granica, na uvek obnovljeni seksualni eksces? Ili je pak razvrat objektivni učinak neumerenosti, te ima smisla govoriti o njemu tek kada se već dogodio? Nadalje, kako stoje stvari s ”tihim razvratnicima”, sa onima koje je bezgranična požuda kidala čitavog života, ali iz bilo kojeg razloga nikada nije došlo do ostvarenja? Da li se takva požuda uopšte ”računa” u razvrat, ili se u njega ubraja samo ostvarena seksualnost? Za razliku od ostalih grehova, čije značenje je nedvosmisleno, luxuria je posebna po tome što iz nje nastaju i luksuz i razvrat. I jedan i drugi pojam ukazuju na eksces, na višak, na prekoračenje mere. S jedne strane je reč o potrošnji i samoprikazivanju kroz pokazivanje drugima, dok s druge kršenje konvencionalnih razumevanja seksualnosti. Ova dvoznačnost posebno podstiče na istraživanje. U kakvom su odnosu potrošnja i seksualnost? Da li zajedničko etimološko poreklo ukazuje tek na slučajnost homonima, ili se radi o dubljoj povezanosti?”
