„Istraživanje fenomena gordosti ne može biti neutralno i nevino. Svaka figura gordosti je imala nečeg zastrašujućeg u sebi, tako da se čini da suočavanje sa pojavama gordosti predstavlja posebnu vrstu izazova. Valja uzeti u obzir da je gordost antinomična, zapravo skoro svaki jezik pokazuje dvojnost ugrađenu u gordosti. I to je momenat koji poziva na istraživanje. Nikakve jednoznačne, linearne naznake ovde neće pomoći. Gordost, kao što se može čitati u ovoj knjizi, pretpostavlja određene oblike autonomije: ipak, ostvarena autonomija uvek oscilira, tako da uvek može da bude i izraz viška zatvorenosti prema drugima, ekscesa samoeksponiranja kao neminovne cene za samosvojnost. Zato neprekidno egzistira svojevrsno vrenje u gordosti i to je momenat koji otvara različite mogućnosti približavanja u odnosu na gordost. Antinomije i oscilacije koje se sažimaju u gordosti su dovoljni uslovi da se analize povodom ove kategorije ne mogu lako okončati. Gordost ne nudi harmoniju, konsonantni mir, naprotiv.“
