Šesti u nizu hrišćanskih smrtnih grehova predstavlja temu ovog zbornika. Gnev je reč s kojom započinje prvi veliki spev evropske istorije i evropske civilizacije. Ahil priziva muze da mu pomognu u artikulaciji gneva (menis), napušta sunarodnike u borbi, pokušavajući da nadoknadi nepravdu koju je osetio. Homerov epski zaplet počiva na neizrečenoj pouci da čovek ne sme da dopusti da bude ponižavan bez kraja i konca. Negde se mora podvući crta, u nekom trenutku učešće u svakidašnjici zajednice postaje nemoguće, ukoliko se u njoj prepoznaju razlozi za ozlojeđenost. Za razliku od drugih smrtnih grehova, gnev označava tačku prekida, momenat diskontinuiteta, trenutak u kojem se značajno menja odnos prema zajednici i zajedničkom. Specifična razlika gneva u odnosu na ljutnju, srditost, bes i razdraženost, počiva upravo u tom višku, u nužnosti kidanja, u preokretu samorazumljivih stanja i odnosa. Vizuelna kultura nam kazuje da je gnev nekada imao telesni ekvivalent u grudima, nadute grudi označavale su čoveka koji je zbog uskraćene časti i izostalog priznanja bio spreman na raskid sa zajednicom.
Od Ahila prošli su milenijumi, ali je prema nekim savremenim autorima, poput Petera Sloterdajka, upravo gnev ključna reč kojom se otključava celokupna evropska istorija. Prema Evagriju Pontijskom, gnev je svrstan među sedam smrtnih grehova. Hrišćanstvo ne priznaje i ne poznaje pravo pojedinca da zbog bilo čega stavlja sebe iznad ili pored drugih. Jevanđelista Matej izneo je misao koju će ponoviti i Patrijarh Pavle, po kojoj je od mnogih zapamćen: ”Budite mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi”. Ta je misao tumačena u smislu neophodnog sklada inteligencije i dobrote. Bezazlenost po sebi ne znači mnogo, ukoliko prethodno nije dobrano potkrepljena mudrošću. Agresija znači još manje, nju hrišćanstvo ne želi da poznaje. Da li je takav tip mudrosti doprineo raskolu između pravoslavnih i katolika 1054? Da li je mudrost zmije izazvala protestantizam? Sva je prilika, da istorija hrišćanstva nije bila lišena gneva, bez obzira na njegovu ranu i jednoznačnu osudu.
Možemo li zamisliti bilo koji istorijsku promenu bez gneva, bez ljudskog osećanja poniženosti i odbačenosti? Ukoliko ne možemo, da li onda gnev i danas iziskuje epitet grešnosti?
